Кada kažemo da je plivanje dobar sport, posebno za decu mislimo pre svega da je zdrav. Pri plivanju se ravnomerno jačaju svi mišići tela, kosti postaju čvršće i razvijaju pluća što je naročito važno u periodima intezivnog rasta dece. Plivanje predstavlja aktivnost koju treba primenjivati od najranijih godina života, jer će tako doprineti višestranom razvoju, kako motoričkom tako i psihološkom, formiranju ličnosti deteta, stvaranju svesti o dobrobitima koje mu plivanje donosi za budućnost. Кroz boravak u vodi kod dece se razvija neustrašivost, istrajnost i značajno jača volja. Bavljenje plivanjem kao takmičarskom disciplinom razvija se borbenost, hrabrost u ispunjavanju postavljenih zadataka, odnos prema kolektivu, povećanje psihičke stabilnosti.

Druga, ne manje važna prednost plivanja u odnosu na ostale sportove, je to što deca nisu izložena povredama koje nekada mogu da ostave trajne posledice ili da dete na neko vreme mora da prestane sa aktivnim treniranjem. Što je dete manje boravak u vodi će za njega biti prirodniji. Nije retko da deca koja nisu još prohodala na kratko “plivaju” i “rone” pod vodom. Ovo je moguće zahvaljujući sećanjima iz intrauterinog perioda. Zadržan vazduh u plućima ih izbaci na površinu vode.

• Ako dete do pete godine nauči da pliva to će mu omogućiti pravilan razvoj dobru koordinaciju pokreta što je dobra osnova za uspešno bavljenje bilo kojim sportom u životu.
• Mnoga deca nakon škole plivanja nastave i da treniraju ili se odluče za neki od sportova u vodi, vaterpolo, umetničko plivanje.

Plivanjem mogu da se bave deca koja imaju neki od posturalnih deformiteta (deformacije grudnog koša, iskrivljenje kičmenog stuba, ravna stopala ). Njima se kao sport preporučuje pre svega plivanje, a kod težih oblika to je i jedini sport kojim oni mogu da se bave a da ne dođe do pogoršanja deformiteta koji imaju. Plivanje je takođe sastavni deo terapije koju ova deca imaju jer se primenom određenih stilova ciljano deluje na grupe mišića koje posebno treba jačati.

Redovnim plivanjem, dva do tri puta nedeljno, se stiče kondicija i povećava izdržljivost što je od posebnog značaja jer istraživanja koja su sprovedena pokazuju da su deca danas viša i teža u odnosu na generacije svojih roditelja ali su mnogo manje izdržljiva.

Кapacitet pluća se kod plivača povećava jačanjem mišića grudnog koša jer se udisaj i izdisaj izvode pod pritiskom vode na grudni koš.

Pri plivanju se mišići izdužuju i postaju elastičniji što utiče na oblikovanje tela i ima veliki uticaj na pravilno formiranje dece tokom rasta i razvoja. Plivači u mlađim grupama (deca pre puberteta) mogu dostići potreban nivo snage kroz trening u vodi što je rezultat motornog učenja.

• Većina motornih veština se brzo uči u uzrastu od 6-7 i 12-14 godina usled razvoja neuro - mišićnog i hormonskog sistema.
• Neuromišićni analizatori postižu svoju punu zrelost do uzrasta 11-12 godina kod devojčica i 13-14 godina kod dečaka.

Većina plivača u razvoju, pre puberteta, ovladava različitim veštinama značajnim za tehnike sportskog plivanja, a unapređenje tehnike plivanja povezano je sa razvojem motoričkih sposobnosti (snaga, gipkost) i kontrolom dužina/frekvencija zaveslaja. Voda ima svoj terapeutski efekat, deluje opuštajuće pa se deca koja su u gradskim sredinama često napeta u vodi dodatno relaksiraju. Program treninga kod dece se mora prilagoditi i biti u skladu sa razvojnim karakteristikama, naročito nervnog, mišićno-skeletnog, endokrinog sistema. Ova faza treninga mora poštovati i  psihiloške i sociološke faktore značajne za dečiji razvoj.